Borba protiv falsifikovanja hrane i potraga za autentičnom hranom globalni su izazovi. Zdrave i snažne industrijske zemlje uvele su velike podsticaje za proizvodnju prirodne hrane. Nasuprot tome, zemlje ogrezle u korupciji i zemlje u kojima su raširene prevare sa proizvodnjom hrane, ne uspevaju da se integrišu u sistem kome svi težimo. Svedočimo nikad nižim cenama meda na svetskom tržištu, a trenutnu krizu, usled brojnih manipulacija na tržištu, na svojoj koži oseća većina pčelara. Kakvo je trenutno stanje na svetskom tržištu meda, kakve su cene širom sveta, i kakve nas cene očekuju na kraju nastupajuće sezone, pitanja su koja muče većinu pčelara.

U januaru 2019. godine Apimondija je u pčelarsku javnost izašla sa izjavom da je falsifikovanje meda problem koji više ne može da se gura pod tepih. Tvrde iz svetske pčelarske federacije: Zaokret je preko potreban! O zaokretu i novim standardima biće više reči na nastupajućem kongresu Apimondije u Montrealu ove godine, ali kvalitet meda mora biti stalna tema, a ne samo tema jednog kongresa. Kvalitetni medovi, sa svojim šarmom, raznolikošću i prelepim ukusima, moraju biti marketinški istaknuti. Romantika i zdravstveni oreol čistog meda, kao i uloga pčelarstva u globalnoj sigurnosti hrane i ekološkoj održivosti, moraju postati temelj svetskog tržišta meda.

Primećeno je da je potrošnja meda u maloprodaji u rezličitim delovima sveta smanjena u 2018. godini, ali i da je smanjena potrošnja meda po glavi stanovnika. Sve je prihvaćenija pretpostavka da je smanjena konzumacija meda u direktnoj vezi sa smanjenjem kvaliteta meda na tržištu i sve većim prisustvom krivotvorenog meda. Prema tome, očuvanje i poboljšanje pozitivnog imidža meda zavisi od oslobađanja tržišta od falsifikovanog meda.

Svetsko tržište meda

Na svetskom veleprodajnom tržištu meda, cene su, iako zavise od brojnih faktora, postavljene po principu „uzmi ili ostavi“. Taj princip su postavili veliki kupci, na prvom mestu SAD. Da li je to pošteno? Naravno da nije, ali to se tako radi i to tako funkcionipe kod jednostavnih i direktnih transakcija. Nažalost, termini „tržište“ i „poštenje“ su nespojivi, a same cene se formiraju na više načina, od kojih baš nijedan nije dobar! Međutim, dešava se i ponešto novo na svetskom tržištu meda.

Naime, sve je primetnije da su međunarodni trgovci i izvoznici autentičnog meda svoju pažnju usmerili ka tržištima kao što su kontinentalna Evropa, Japan i Bliski istok, gde je visok kvalitet meda dragocen, i gde je teže da lažni med uđe na tržište. Američko tržište je sve suprotno: tržište bogato medom niskog kvaliteta, tržište bogato jeftinim medom koji je pri tome i upitnog porekla. Na takvom tržištu autentičan med nema svoje mesto, pa bilo da se proizvodi u SAD, Kanadi, Argentini, Brazilu, Meksiku ili drugde u svetu.

Što se tiče SAD, obim uvoza u 2017. i 2018. godini odražava rastući uticaj dve zemlje u Aziji, a to su Indija i Vijetnam. Naime, u SAD je tokom prvih 10 meseci 2018. godine uvezeno nešto više od 140 hiljada tona meda iz Indije i Vijetnama, po ceni od oko 1,5 evra za kilogram, dok je iz sledećih 8 zemalja sa liste najvećih izvoznika meda u SAD ukupno uvezeno nešto više od 120 hiljada toda meda po prosečnoj ceni od 1,95 evra (Ukrajina) do 2,3 evra (Argentina).

Šta se dešava sa cenom meda u Aziji? Odgovor je potražen na velikoj međunarodnoj izložbi hrane „Gulfood“ u Dubaiju, u februaru 2019. godine, gde su se susreli predstavnici proizvođača i izvoznika meda, kao i udruženja potrošača. Iz nedelje u nedelju, cene azijskog meda su padale, uključujući cene tzv. svetložutih, ekstrasvetlih i belih medova. Štaviše, u vreme trajanja pomenute izložbe, cene meda su pale za 15–20%, i bile nikad niže u istoriji. Svi su bili u čudu, a zaključak je po ko zna koji put bio: Doživećemo krah cena ukoliko se ne izborimo sa jeftinim falsifikatima!

Danas se med falsifikuje na različite načine, a sve više je raširena upotreba tehnologije jonoizmenjivačkih smola, razvijene od strane kineskih proizvođača, koja je otvorila vrata proizvodnji ekstrasvetlih i tzv. belih medova u zemljama u kojima su klima i biljni potencijali nespojivi sa obimnom proizvodnjom pomenutih medova. Ova anomalija je pod sve većim međunarodnim nadzorom. Međutim, opšte je poznato da su azijski izvoznici pohvalili upotrebu relativno nove kineske tehnologije, kao sredstva za eliminaciju različitih rezidua iz meda, ali i za transformaciju tamnih medova sa jakim ukusom u svetlije medove blagog ukusa. Glavna poruka sa izložbe u Dubaiju je bila da proizvođači autentičnog, čistog meda, ne mogu da se nadmeću sa „azijskim načinom proizvodnje“, i da se po tom pitanju nešto mora preduzeti.

Kakva se nelojalna konkurencija odvija kod velikih svetskih igrača, koje su međunarodne prevare na tržištu meda i šta se dešava u Srbiji, moći ćete DETALJNO da pročitate u istraživanju Milana S. Matiejića, koje je objavljeno u majskom broju Srpskog pčelara, koji je ovih dana izašao iz štampe i dostavljen pčelarima.

Izvor: spos.info, domacinskakuca.rs