Danas obeležavamo Vidovdan, dan koji u srpskom narodu ima posebno, gotovo mitsko značenje. Tog 28. juna 1389. godine odigrala se Kosovska bitka, sudbonosni okršaj između vojske kneza Lazara i Osmanskog carstva. Iako bitka nije donela vojnu pobedu, iznedrila je nešto trajnije – kosovski zavet.

Kosovo je postalo simbol slobode i žrtve, ali i kolektivne svesti o tome da su najveće vrednosti vredne najvećih žrtava. Knez Lazar, koji je po predanju izabrao carstvo nebesko, utemeljio je etički i duhovni ideal koji se prenosio s kolena na koleno. Vidovdan je zato više od istorijske godišnjice – on je opomena i zavet, putokaz i obaveza.

Kroz istoriju, srpski narod se na Vidovdan okupljao oko ideje slobode. Taj datum postao je i vreme važnih događaja: na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip izvršio je atentat u Sarajevu, zapalivši iskru Prvog svetskog rata; na Vidovdan 1921. usvojen je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca; na Vidovdan 1989. obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke na Gazimestanu.

Vidovdan traje i živi, uprkos svim istorijskim iskušenjima. Danas se sećamo onih koji su pali za slobodu i veru, ali i obavezujemo pred precima i potomcima da čuvamo ono što su oni branili.

Neka Vidovdan bude dan jedinstva, sećanja i ponosa, ali i dan kada obnavljamo zavet da slobodu, čast i veru ne damo nikome.