Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da Vlada Srbije za 2023. godinu ima ambiciozne planove i da će prvi i najvažniji cilj biti pokušaj da se preokrene trend u natalitetu, dok će drugi prioritet ostati dalji rast životnog standarda građana.

Brnabić je u novogodišnjem intervjuu agenciji Tanjug navela da je oružani sukob na Kosovu i Metohiji izbegnut i mir sačuvan samo zahvaljujući mudroj politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ona je rekla da u 2023. godini očekuje dalju nestabilnost na Kosovu i Metohiji, kao i da je prethodnu godinu obeležila nestabilnost koju je kreirao premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, svojim jednostranim potezima i terorom nad Srbima.

Prošla godina je bila godina u kojoj je njegov prvi potez bio da ukine pravo glasa Srbima na Kosovu i Metohiji i da im zabrani da učestvuju na referendumu o vladavini prava na teritoriji Kosmeta i time nije samo prekršio Briselski sporazum, već je praktično išao na ukidanje tog sporazuma, naglasila je premijerka.

Prema njenim rečima, Kurti je uskratio Srbima i ona prava koja su bila garantovana Briselskim sporazumom i u 2022. godinu je krenuo ne samo time da za njega taj sporazum ne postoji, već i da će ukinuti osnovna prava Srbima na Kosmetu koja su im bila garantovana njime.

Nažalost, kako je istakla, nije naišao na suviše oštru reakciju zemalja Kvinte i EU, pa je to ponovio i u aprilu.

Od tada kreće svojevrsna spirala nasilja koja nas je dovela na samu ivicu oružanog sukoba. Želim da kao predsednica Vlade Srbije iskažem zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je sukob nekoliko puta tokom 2022. godine bio izbegnut samo njegovom mudrom reakcijom, ogromnim stepenom tolerancije i političkom mudrošću da se ne reaguje na bilo koje provokacije koje je Aljbin Kurti izveo, naglasila je Brnabić.

Ona je ponovila da je Kurti započeo 2022. godinu ukidanjem prava Srbima na Kosovu i Metohiji da glasaju, a završio zabranom patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju da poseti Kosmet.

Premijerka je rekla da nije sigurna da može da objasni nedovoljnu angažovanost nekih međunarodnih partnera da spreče takvu eskalaciju nasilja i provokacije, kao ni to zašto je nedostajala angažovanost međunarodnih partnera da se stavi tačka na implementaciju Briselskog sporazuma i da ono što je započeto 2013. godine potpisivanjem tog sporazuma bude i sprovedeno.

Ona je naglasila da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, sa tim nastavljeno 2015. godine kada su dogovoreni opšti principi u vezi sa Zajednicom srpskih opština, pa onda 2018. godine, kada je upravljački tim počeo rad na statutu Zajednice srpskih opština i kada je Brisel hvalio Prištinu za to u Izveštaju o napretku.

Nisam sigurna da mogu da objasnim kako nismo uspeli da završimo to do ove 2023. godine. Da jesmo i da je svako uradio svoj deo posla, na način kako su to uradili Beograd i Srbi na Kosmetu, bila bi potpuno drugačija situacija. Nažalost, očekujem dalju nestabilnost u 2023. godini, a na nama ostaje da se, koliko god to bilo teško, borimo za mir, poručila je premijerka.

Brnabić je, na pitanje da li ima profesionalnu ili ličnu želju za koju bi volela da joj se ostvari u 2023. godini, kao i šta bi poželela građanima Srbije, navela da je njena jedina želja u ovom trenutku – mir.

Mir je ono što je nama potrebno kako bismo nastavili sve ono što smo radili čitav niz godina, za šta smo se borili i da bismo obezbedili da Srbija nastavi da napreduje, da svi naši građani imaju sve ono što su zaslužili i da ostvare sve svoje potencijale, naglasila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, i kada se dođe do prosečne plate od 1.000 evra i penzije od 500 evra, to je izuzetno malo kada se pogleda kakav je potencijal naših ljudi.

Da bismo nastavili dalje, a znam da možemo da nastavimo dalje, potrebni su nam mir i stabilnost, a to je sve teže obezbediti, ukazala je Brnabić i dodala da bi volela da vidi još veću podršku svih međunarodnih partnera tome da u ovom delu Evrope, na Balkanu, bude sačuvan mir.

Brnabić je, govoreći o planovima Vlade Srbije za 2023. godinu, navela da su oni uglavnom slični onima od prethodnih godina, a koje je postavio Aleksandar Vučić kao premijer 2014. godine jer su sve vlade od tada do danas vlade kontinuiteta.

Na prvom mestu je dalji rast životnog standarda naših ljudi, kontinuirani rast plata i penzija, istakla je ona i dodala da je posebno ponosna na to što je Srbija uspela da, uprkos teškim vremenima koja su prouzrokovale pandemija koronavirusa 2020. i 2021. i rat na istoku Evrope 2022, kao jedna od retkih zemalja na evropskom kontinentu ima održiv i kontinuirani rast plata i penzija.

To ostaje prioritet. Želimo da i u 2023. godini imamo i dalje rast plata i penzija, da idemo ka onome što smo postavili kao cilj – da do 2026. godine imamo prosečnu platu od 1.000 evra i prosečnu penziju od 500 evra, poručila je premijerka.

Za 2023. godinu, kako je istakla, prvi i najvažniji cilj jeste da se pokuša da se preokrene trend u natalitetu i da se uloži ne samo više novca, već i da se više i govori o tome, da se utroši više vremena i energije u pronatalitetnu politiku.

Ta dva cilja su ono za šta se borimo, ta dva cilja će u budućnosti značiti jaču Srbiju, naglasila je Brnabić.

Premijerka je potvrdila da se nastavlja sa velikim kapitalnim infrastrukturnim projektima i podsetila na to da do 2024. godine treba da bude završena brza pruga do granice sa Mađarskom.

Nakon što partneri iz Mađarske završe svoj deo posla, kako je dodala, do 2025. godine trebalo bi da budemo u mogućnosti da idemo brzim vozom od Beograda do Budimpešte.

Prema njenoj oceni, to je drugačija perspektiva za sve nas, ali i drugačiji način na koji se povezujemo sa našim prijateljima i partnerima u Mađarskoj.

Brnabić je istakla da bi do kraja 2023. godine trebalo da budu završeni i projekti kao što je auto-put do Požege, zatim auto-put do Kruševca i obilaznica oko Beograda, i izrazila zadovoljstvo zbog početka izgradnje kapitalnog projekta u nauci, a to je BIO4 kampus.

To je ono što će označiti Srbiju kao centar ovog dela Evrope u naukama budućnosti – biotehnologiji, biomedicini, bioinformatici i biodiverzitetu. Do septembra treba da počne gradnja, pri čemu će biti nastavljena i ulaganja u naučno-tehnološke parkove, poručila je premijerka.

Ona je ukazala da je upravo to ono što omogućava da mladi ljudi ostaju u Srbiji i da se mnogi mladi ljudi iz inostranstva i dijaspore vrate u Srbiju, uz podsećanje na to da se gradi i novi naučno-tehnološki park u Kruševcu.

Kruševac je to zaslužio, ima ogromne potencijale i pokazao je da je opravdano da se uloži u naučno-tehnološki park u tom gradu, dodala je premijerka.

Vreme je da krenemo i u fazu 2 – dalje proširenje naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Čačku i Nišu. Ti parkovi su nam već puni i pre nego što je iko od nas mogao da zamisli i vreme je da krenemo da gradimo nove. To je neka nova perspektiva, nova drugačija Srbija i to je nešto čime se svi ponosimo, poručila je predsednica Vlade.

Kada je reč o izazovima sa kojima će se Vlada Srbije suočavati u 2023. godini, osim nestabilnosti na Kosovu i Metohiji, ona je navela da će se oni preliti iz 2022. u ovu godinu, što znači da će samim tim što duže traju biti sve teži.

Očekujem da se nastavi rat u Ukrajini, što će značiti dalje izazove u svakom smislu, pre svega energetskom i još težu zimu u 2023. godini za koju se mi već spremamo, ali takođe velike izazove za našu ekonomiju zbog recesije u nekim evropskim ekonomijama za koje smo mi direktno vezani. Dalje slabljenje nekih evropskih ekonomija ili zemalja EU u tom ekonomskom smislu značiće mnogo izazova za nas, ukazala je premijerka.

Brnabić je, navodeći da očekuje i dodatan oprez kod investitora, navela da je 2022. godina bila apsolutno rekordna po prilivu stranih direktnih investicija, te da je sve više energije potrebno da bi se taj trend i nastavio.